/ 21.1.2021.
ODGOVORNOST JE INDIVIDUALNA, ALI I KOLEKTIVNA

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije ovim putem podržava i stoji uz saopštenje koje je izdala članica Asocijacije FEMIX info.

 

Prenosimo saopštenje u celosti:

 

Kolektiv mladih žena FEMIX poziva kolege i koleginice iz sektora kulture, umetnosti i kreativnih industrija, organizacije, i posebno institucije u ovom polju, da se osvrnu i unaprede svoje prakse, procedure, i izjave, i sistem vrednosti koji njima podržavaju, u odnosu na teme i situacije zlostavljanja, zloupotrebe moći, seksizma, mizoginije i drugih oblika sistemske diskriminacije i neravnopravnosti.

Od medija zahtevamo da prestanu sa senzacionalističkim izveštavanjem koje doprinosi atmosferi nepoverenja prema ženama koje otvoreno govore o nasilju koje su doživele i ponovno ih traumatizuje i nepotrebno izlaže.

FEMIX podržava i zahvaljuje glumicama i drugim devojkama koje su iskoračile i podelile svoja iskustva seksualnog zlostavljanja od strane Miroslava Aleksića kako bi mogao da bude optužen i procesuiran i kako bi druga deca ubuduće bila od njega zaštićene.

Želimo da skrenemo pažnju da se ne radi o izolovanom slučaju i jednom „psihopati“ čijim kažnjavanjem bi ovi i slični zločini prestali da se dešavaju. U pitanju je osoba koja je uživala veliki autoritet i poštovanje dela kulturne scene i brojnih roditelja u Srbiji i Jugoslaviji više decenija. Nasilje i njegova nekažnjivost su deo šireg društvenog, političkog i kulturnog konteksta u kojem je ono normalizovano.

Aleksić je sa pozicije moći i autoriteta stvorio okruženje u kome su mu učenice i učenici prvenstveno verovali, a onda ga se i plašili zbog konstantnog omalovažavanja. Prema izjavama bivših đaka, koristio je tipične zlostavljačke metode – psihičko maltretiranje je bilo norma, tako da su retke pohvale izazivale euforiju i jačale poverenje prema njemu. Ovakvo okruženje stvara savršene uslove za seksualno zlostavljanje. Podsećamo da istraživanja pokazuju da je u najvećem broju slučajeva seksualnog nasilja počinilac osoba koju je žrtva poznavala i kojoj je verovala, i zahvaljujemo svim ženskim organizacijama koje se uprkos otežanim uslovima rada i sistemskim preprekama bave ovom temom u našem društvu već dugo. Znanje postoji, podaci postoje, iskustva postoje i potrebno ih je slušati.

Preispitivanja “zbog čega nisu ranije prijavile” doprinose atmosferi straha, u kojoj deca, devojke i žene tek ubuduće neće smeti da iskorače i traže pravdu. Takvi stavovi nepravedno prebacuju krivicu sa zlostavljača, i svu odgovornost za kažnjavanje i prevenciju budućeg nasilja stavljaju na žene koje su nasilje već preživele. Stručnjakinje ističu da svako prolazi unutrašnje iskustvo koje je različito. Neke osobe osećaju jaku ljutnju, a druge stid i krivicu, naročito kada je u pitanju neko kome verujemo. Postoje i one koje ne pokazuju nikakve emocije, što im pomaže da vrate osećaj kontrole nad sobom i celom situacijom. Onda kada postoji podrška porodice, okruženja i društva čije institucije funkcionišu, pre će doći spremnost da se o pretrpljenom nasilju govori i da se nasilnik privede pravdi!

Veoma važno je da na ovom mestu podsetimo na edukativni paket koji je za obrazovne institucije bio pripremio Incest trauma centar, organizacija koja se bavi prevencijom seksualnog zlostavljanja. On je bio namenjen između ostalog tome da deca u toku obaveznog i skoro svima dostupnog obrazovanja nauče da prepoznaju ako su doživeli seksualno nasilje, nauče rečnik prilagođen uzrastu kojim mogu da izraze šta im se događa, i time prekinu ciklus nasilja. Paket je pred implementaciju povučen od strane Ministarstva prosvete, čime je propuštena prilika da se neka deca u prethodnim godinama zaštite!

Nezvanično saznajemo da je novi ministar zadužen za porodicu već stigao da izjavi da je nasilje nad ženama privatna stvar pojedinačnih slučajeva i da je položaj žena u Srbiji odličan. Sa druge strane, reakcije koje su dolazile od kolega i koleginica iz sfere kulture i umetnosti su za sada bile pune podrške, što je za svaku pohvalu. Ministarstvo kulture, MEDIA desk Kreativne Evrope u Srbiji, kao i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost oglasili su se, a Fakultet dramskih umetnosti objavio je brzo svoje saopštenje. Cenimo to što su ove institucije prepoznale da su relevantni akteri po ovom pitanju i da je važno kako će se odnositi prema njemu, i sada je potrebno da urade što ozbiljnije, temeljnije i na feminističkom znanju i ženskom iskustvu zasnovano preispitivanje unutrašnjeg načina rada u odnosu na ove teme, prepoznavanje sopstvene odgovornosti i dometa i donošenje vrlo konkretnih promena koje nisu samo dekorativnog karaktera.

Polje kulture nije slobodno od neravnopravnosti, predrasuda, pa i nasilja, kao ni društvo u celini. Kolektiv mladih žena FEMIX kao grupa koja ima viziju društva u kojem svi, a posebno devojčice i mlade žene imaju jednake mogućnosti na kulturnoj i umetničkoj sceni i u kreativnim industrijama, skreće pažnju između ostalog i na to da se prema postojećim, a i našim istraživanjima, umetnice i radnice u kulturi i kreativnim industrijama susreću sa nizom agresija u svom radu, za koje se očekuje da ih one ignorišu i trpe ili da se same sa njima izbore. Ovo predstavlja i deo neravnopravnog tretmana i sistema diskriminacije koji postepeno ali sistemski, odgovara i udaljava devojke i žene od učešća u nekim od profesija u polju kulture.

Istovremeno, u institucijama za umetničko obrazovanje dece često se susrećemo sa “metodama” zasnovanim na strogosti, grubosti, ponižavanju, omalovažavanju učenika, umesto na podršci stvaralaštvu, ličnom izrazu, podsticanju talenta i razvijanju osećaja zadovoljstva u bavljenju umetnošću. Ako su javne institucije poput muzičkih škola to normalizovale, o čemu kroz godine slušamo od učesnica Rok kampa za devojčice, onda je manje neobično roditeljima kada i privatne organizacije poput Aleksićeve funkcionišu na taj način. Dokle god tolerišemo sva pojedinačna mikro – nasilna ponašanja u polju kulture, umetnosti i kreativnim industrijama, održavamo okruženje u kome nasilnik godinama nekažnjeno zlostavlja decu koja mu veruju, i u kojem oni koji su na pozicijama moći još lakše tu moć zadržavaju za sebe.

Podržavamo novonastale i već postojeće inicijative za zaštitu dece i žena u sektoru kulture i na raspolaganju smo za saradnju po ovim pitanjima tamo gde možemo da budemo od koristi i od pomoći.

Relevantni linkovi:

Facebook stranica Nisam tražila putem koje umetnice iz regiona dele svoje traume i iskustva
Facebook stranica Verujem ti koja se zalaže za verovanje svedočanstvima žena koje su preživele seksualno nasilje
Facebook stranica Ne znači Ne koja upravo priprema peticiju za uvođenje metoda prepoznavanja, reagovanja, i zaštite od seksualnog nasilja u obavezni deo nastavnog programa predškolskog ili osnovnog obrazovanja
Intervju sa psihološkinjom Tanjom Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra o tome “zašto nije ranije prijavila”
Saopštenje studentskog parlamenta FDU
Saopštenje FDU
Izjava ministarke kulture Maje Gojković
Izjava Media Deska Srbije
Saopštenje nacionalnog saveza pozorišta za decu i mlade
Objava Monje Jović iz produkcijske kuće Terirem
Istraživanje “Kako žive umjetnice?”
NewsmaxAdria – Pregled dana – 18.01.2021.