#10

MANEK

zima 2021.

MANEK broj 10 – Nove borbe

Ovogodišnji broj časopisa Manek je svojevrsni nastavak tema otvorenih prošlim, 9. brojem, budući da je globalna situacija pandemije prisutna i tokom 2021. i dalje oblikujući i utičući na rad svih u sektoru kulture, a posebno na rad akterki i aktera u nezavisnom kulturno-umetničkom polju.

Prvi segment Maneka otvaramo internacionalnom perspektivom. Pitajući se da li se i na koji način umetnici/ce i kulturni/e radnici/e organizuju u solidarne borbe za bolje radne i životne uslove, došli smo do osnažujućih i važnih primera, poput platforme Za K.R.U.H., koja se u Zagrebu razvila preko inicijative „Dosta je rezova“; iskustva reprezentativnih udruženja umetnika/ca i kulturnih radnika/ca – IG Kultur Štajerska (Grac), zatim primer bbk berlin o njihovoj ulozi u sprovođenju hitne novčane pomoći berlinske vlade umetnicima, pa sve do dugogodišnjeg rada organizacije W.A.G.E. iz Njujorka – donosimo značajne uvide i analize specifičnih konteksta koje nam govore o činjenici da su problemi slični, a borbe povezane. Tu je i „Pismo neplaćenom umetniku/umetnici“, kroz čiju specifičnu formu Katja Praznik govori o paradoksu umetnosti oličenom u neplaćenom radu.

Tokom 2020. godine pokrenute samoorganizovane prakse društvene solidarnosti, isprepletene zajedničkom borbom i otporom, nastavile su da vrše pritisak na nadležne institucije. O tome vam donosimo priloge u drugom segmentu Maneka, kroz intervjue sa članovima i članicama upravnih tela Udruženja likovnih umetnika Srbije, i tekstove Jelene Vesić i Ane Sladojević koja se tiču reaktivacije Međunarodnog udruženja likovnih kritičara, sekcija Srbija i njihovog aktuelnog projekta „Kritika je prisutna“. Donosimo i prilog o novopokrenutom Bijenalu mladih, sa čijim kustoskinjama, Senkom Latinović, Teodorom Jeremić i Jovanom Trifuljesko smo razgovarali o njihovom iskustvu rada na kompleksnom programu bijenala koje nosi naziv „Zajednički jezik“.

U ovom broju predstavljamo i umetničke radove umetnica najmlađe generacije, Anastasije Pavić, Milice Bilanović i Tijane Petrović, sa kojima smo razgovarali o temama kojima se specifično bave, te o stvaralačkim radnim uslovima.

Temeljnim istraživanjem o rodnim nejednakostima i diskriminaciji na sceni, Ana Fotev, Tatjana Nikolić i Predrag Cvetičanin pokazali su poražavajuće uslove rada žena u sektoru kulture i kreativnih industrija. O pojačanoj dvostrukoj opterećenosti žena govori i tekst Pobunjenih čitateljki, koje akcenat stavljaju na profesiju posvećenu obrazovanju i vaspitanju najmlađih – profesiju učiteljice – koju sagledavaju kroz savremeni trenutak, ali i kroz prizmu različitih istorijskih sekvenci. Priča o seoskom kulturnom centru Markovac, Anđelke Nikolić, dopunjuje razmišljanja o rodnoj nepravdi, iskazana kroz primer jednog malog kulturnog centra u ruralnom delu Srbije.

Takođe, u Maneku br. 10 donosimo vam priloge o realizaciji projekta „Na sopstveni pogon“ o kome izveštava Maja Ćurčić, o radio emisiji „Sceniranje“ Nemanje Boškovića i Jelene Mijić, koja se emituje jednom nedeljno na „Radio Aparatu“. Pregled plesne scene u Srbiji nam daje Marijana Cvetković, kroz prikaz ovogodišenjeg izdanja Kondenz festivala, koji je u centar svojih razmišljanja postavio feministički princip brige, kroz moto „horizontalna rasprostiranja“.

Konačno, kroz Manekovu Galeriju donosimo umetničke radove koji se indirektno ili direktno bave mnoštvom tema koje obrađujemo u ovom broju.

Manek 10 je uredila Vida Knežević zajedno sa Lavom Mrenovićem, urednik fotografije je Luka Knežević Strika, a časopis je grafički oblikovao Mane Radmanović.  Za lekturu je odgovoran Đorđe Božović, prevod sa engleskog je uradila Iskra Krstić, prevod sa nemačkog Vesna Vuković, a koordinaciju je vodila Mirjana Dragosavljević.

Elektronsko izdanje možete preuzeti OVDE, dok će štampano biti dostupno od sredine januara u Kulturnom centru Magacin (Kraljevića Marka 4, Beograd), kada će biti organizovana i promocija časopisa.

Lala Raščić je autorka rada na naslovnoj strani.

Časopis su finansijski podržali Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Fondacija za otvoreno društvo i Fondacija Hajnrih Bel.