KULTURA PROTIV POLITIKE I OBRNUTO

Da li imamo jednu ili više kulturnih politika, ili imamo samo politiku u kulturi, koja se menja kako se smenjuju resorni ministri i vladajuće koalicije na različitim nivoima vlasti? Komplikovan odnos kulture i politike povezuje većinu tekstova u novom broju Maneka, bilo da je reč o Strategiji razvoja kulture u narednoj deceniji, ili raspodeli sredstava iz javnih budžeta na konkursima za sufinansiranje projekata. Da politika, doduše evropska, može i pozitivno da utiče na polje kulture pokazuje primer Novog Sada, pod uslovom da – opet zbog politike, ne izneveri probuđena očekivanja. Dobar primer političke volje u službi kulture daje makedonski ministar Robert Alađozovski u intervjuu o prvoj godini reformi kulturne politike u Makedoniji. S druge strane, na poguban uticaj politike u kulturi ukazuje razgovor sa smenjenom direktorkom sada već ugašenog Kulturnog centra Požega, istoričarkom umetnosti i kustoskinjom Slađanom Petrović Varagić. Uz analizu istraživanja o političkim stavovima aktera nezavisnih kulturnih scena u regionu, novi Manek se osvrće i na različite aspekte odnosa kulture i politike i kroz tekstove o muzejima savremene umetnosti u regionu, samoorganizovanim prostorima za kulturu u evropskim gradovima, te o problemima nezavisnih kulturnih centara, kao i o uzimanju stvari u svoje ruke kroz kampanje zagovaranja (prostora za savremeni ples), preispitivanja sopstvenog značaja (Remont), unapređenja medijske vidljivosti problema na sceni (Sceniranje) ili nepristajanja na plagiranje projekata (Muzej korupcije). U novom Maneku čitajte i o značaju kolektivizma na sceni umetničke fotografije u regionu, specifičnostima Legata Franklin u centru Beograda, ali i o njujorškoj savremenoj umetničkoj sceni i njenim (ne)mogućim paralelama sa beogradskom.