Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) najoštrije osuđuje Ministarstvo kulture i informisanja Srbije zbog kršenja Zakona o kulturi u vezi sa rokom za raspisivanje konkusa za (su)finansiranje projekata u oblasti savremenog stvaralaštva i kuturnog nasleđa za 2018. godinu.

Podsećamo da Zakon o kulturi (član 11) nalaže da se konkursi za finansiranje ili sufinansiranje kulturnih programa i projekata, kao i umetničkih, odnosno stručnih i naučnih istraživanja u kulturi, “raspisuju za svaku narednu budžetsku godinu najkasnije 30 dana od dana usvajanja budžeta za narednu godinu”. Konkursi u oblasti savremenog stvaralaštva i kuturnog nasleđa za 2018. godinu još nisu objavljeni, iako je zakonski rok za njihovo raspisivanje istekao 13. januara, budući da je Zakon o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu usvojen u Skupštini 14. decembra 2017. godine. Osim kršenja zakona, Ministarstvo kulture i informisanja ovim u značajnoj meri onemogućava i obustavlja rad aktera na polju kulture – odlažući realizaciju konkursa, odlaže se i mogućnost sprovođenja projekata aktera u kulturi u čitavom prvom delu godine.

Već sami rokovi raspisivanja, trajanja Konkursa i objavljivanja rezultata nakon 60 dana su diskutabilni, čak i da se zakon poštuje, jer se prostim uvidom u kalendar dolazi do početka drugog kvartala u godini – u ovom slučaju do sredine aprila. Čak i da je konkurs raspisan u zakonskom roku, dosadašnja praksa nam pokazuje da rezultati konkursa često kasne, a podsećamo javnost da je prošle godine Ministarstvo objavilo antedatiran dokument, gde je na samom dokumentu stavljen datum nekoliko nedelja pre objavljivanja na sajtu. Pored ovoga,  praksa je pokazala da do isplate odobrene sume nekada prođu meseci, čime se direktno onemogućava realizacija velikog broja programa, gubi kredibilitet kod međunarodnih partnera i drugih donatora i ugrožava
opstanak niza organizacija koje deluju na polju savremene umetničke i kulturne produkcije.

Sredstva koja se na konkursu izdvajaju za programe savremenog stvaralaštva ionako su minimalna i jedva omogućavaju bilo kakvu produkciju kulturnih sadržaja, a neizvesnost kontinuiranog rada tokom godine koju inicira odlaganje objavljivanja rezultata, još više destimuliše i najposvećenije aktere. Ministarstvo kulture i informisanja bi, kao servis građana, moralo da štiti interese svih aktera u kulturi, a ne da neažurnim radom, koji inače finansiraju svi poreski obveznici, dovodi u pitanje opstanak velikog broja organizacija.

UO Asocijacije NKSS