Napredak u regularnosti konkursa, stari problemi ostaju

Konkurs Ministarstva kulture za savremeno stvaralaštvo za 2018. ispunjava minimum transparentnosti i održan je u okvirima zakona, što je paradoksalno napredak u odnosu na prošle godine. Sredstava ima premalo i pogrešno su raspodeljena, što dodatno produbljuje i nastavlja probleme na koje NKSS ukazuje već godinama. Najavljena je kampanja za povećanje ukupnih izdvajanja za kulturu i pozvana široka javnost da se uključi.

Analiza konkursa Ministarstva kulture i informisanja u oblasti savremenog stvaralaštva, koju je danas na konferenciji za medije predstavila Asocijacija NKSS, precizno pokazuje ključne probleme finansiranja savremenog stvaralaštva u Republici Srbiji. Osnovni problemi ostaju jako mala finansijska sredstva kojima generalno raspolaže Ministarstvo kulture i informisanja, kao i mala sredstva koja se dodeljuju na konkursima. Dodatno, ova mala sredstva treba da nađu svoj put do organizacija koje se zapravo bave kulturom, jer kroz različite manipulacije i pogrešna tumačenja srhe ovog konkursa, na kraju završe kod različitih amaterskih, crkvenih ili sportskih udruženja koja se takođe vode kao civilno društvo.

Budžet namenjen kulturi u celosti iznosi samo 0,64% ukupnog budžeta Republike Srbije, odnosno oko 60 miliona evra. Koliko je ovo mali iznos možda najbolje govori podatak da je on skoro tri puta manji od izdvajanja za kulturu Republike Hrvatske, pa čak i za trećinu manji od izdvajanja za kulturu samo grada Zagreba koji izdvaja 20 miliona evra više od cele Republike Srbije.

Problematična je i raspodela ovako malih sredstava koja dodatno otežava rad organizacija u kulturi. Od celog iznosa sa kojim raspolaže Ministarstvo kulture, samo 4% se dodeljuju na ovom konkursu. Od toga su svim organizacijama koje pripadaju civilnom sektoru u kulturi za realizaciju projekata dodeljena 2% budžeta za kulturu, nevladinim organizacijama koje se zapravo bave kulturom 1%, a projektima članica Asocijacije NKSS 0,2% budžeta za kulturu. Kako je moguće da samo ovako mali procenat, od ionako malog iznosa na kraju završi kod onih koji se savremenim stvaralaštvom zapravo bave je problem na koji Asocijacija NKSS ukazuje već godinama.

Primeri iz analize, koju vam šaljemo u prilogu, pokazuju kako su ova mala sredstva za civilni sektor u oblasti kulture ili specifičnije za savremeno stvaralaštvo zapravo dodatno opterećena nenamenskim davanjem. Pa tako pod civilni sektor u stavki “dotacije nevladinim organizacijama” imamo 80 miliona dinara za obnovu i zaštitu manastira Hilandar, 68 miliona dinara za održavanje Dvorskog kompleksa na Dedinju i 56 miliona dinara za podršku radu Matice srpske. Ili na primer činjenica da u oblasti plesa polovina podržanih projekata dolazi iz domena narodne igre, odnosno očuvanja, promocije i zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa za koje postoji drugi konkurs pri Ministarstvu i amaterizma čija sredstva za programe i prostor prvenstveno treba da pokriva lokalna samouprava.

Nakon istupanja u javnosti Asocijacije NKSS i kritike prošlogodišnjih javnih poziva, ministarstvo je unapredilo ovogodišnji konkurs tako da po prvi put do sada on ne krši zakon, a ostvareni su minimalni uslovi koje ovaj poziv treba da ispuni. Po prvi put su objavljeni podaci o svim podržanim i svim odbijenim predlozima projekata; po prvi put su objavljena obrazloženja za podržane i za odbijene predloge projekata; po prvi put su objavljena imena članova komisija, a mali je broj projekata organizacija kojima kultura nije osnovna delatnost ili koji su registrovani ili preregistrovani neposredno pred objavljivanje konkursa, a dobili su sredstva.

Ovo jeste značajan pomak ka stvaranju održivog sistema finansiranja savremenog umetničkog stvaralaštva o čijem značaju možda najbolje govori poređenje sa konkursom Sekretarijata za kulturu Grada Beograda za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti kulture, na kome je 30% ukupnih sredstava dodeljeno ,,sumnjivim” organizacijama i čije sprovođenje je rezultiralo krivičnim prijavama protiv nadležnih.

Ipak, uslovi za rad organizacija, ali i institucija i svih aktera u sferi kulture su daleko od potrebnog i očekivanog, šta više. Zato je Asocijacija NKSS najavila pokretanje široke kampanje za povećanje ukupnih izdvajanja za kulturu u Republici Srbiji, kao i o postizanju fer i transparentne raspodele ovih sredstava. Očekujemo učešće velikog broja aktera na kulturnoj sceni, od vaninstitucinalnih i nezavisnih, preko kulturnih institucija koje grcaju u problemima do istraživačkih i naučnih institucija, umetnika, kulturnih radnika, medija, publike i građana u najširem smislu. Bez povećanja udela kulture u budžetu, a ove godine čak imamo i smanjenje, celokupno polje kulture je ostavljeno na cedilu i ugrožen je njegov opstanak.