Promocija Maneka 8 i razgovor „Od autonomije do anomije i nazad“

Osmi broj časopisa MANEK – magazina nezavisne kulture, u izdanju Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), predstavljen je 17. januara 2020. godine u Kulturnom centru Magacin (Kraljevića Marka 4-8), uz razgovor na temu „Od autonomije do anomije i nazad“ u kojem su učestvovali profesorka kulturne politike i menadžmenta Milena Dragićević Šešić, istoričarka umetnosti Milica Pekić i profesor muzeologije i heritologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Milan Popadić, kao i vizuelni umetnici Darko Vukić (Sava Zolog) i Danilo Prnjat. Razgovor su moderirale urednice Maneka Ana Luković i Slađana Petrović Varagić, a bilo je reči o autonomiji kulture, o ličnoj i profesionalnoj etici u smutnim vremenima, o brisanju javne memorije i kontaminaciji javnog prostora, o pokušajima zatiranja kritičkog mišljenja, kao i o položaju umetnika i kulturnih radnika, kojima se bavi i osmi MANEK. Razgovaralo se i o nedavnim promenama u Udruženju likovnih umetnika Srbije, načinu i mogućnostima sprovođenja sistemskih reformi kroz udruživanje i samoorganizovanje, kao i o uslovima za umetničko stvaralaštvo u Srbiji. Urednik fotografije u Maneku je Luka Knežević-Strika, dizajn i grafičko oblikovanje potpisuje Mane Radmanović, a autorka rada na naslovnoj strani je Darija S. Radaković.

[masterslider id=”15″]

U osmom broju Maneka pokušali smo da sagledamo stanje u društvu i kulturi i potražimo putokaze ka mogućem izlazu iz krtičnjaka u koji smo saterani, ka autonomiji – ličnoj i svakoj drugoj. Pišemo o zatiranju kritičke svesti i novinarstva od digniteta, kontroli vlasti nad masovnim medijima i guranju kulture na sporedni kolosek, o (ne)postojećoj kulturnoj politici i načinu upravljanja ustanovama kulture, o ličnoj i profesionalnoj etici u smutnim vremenima, o preinačavanju Beograda poslednjih godina, epidemiji kiča i preobražaju javne memorije, o promašenosti, apsurdnosti i hiperprodukciji današnjih spomenika, o značaju kulturne diplomatije za predstavljanje kulture jedne zemlje i nepostojanju saglasnosti u vlasti o pravcima kulturnog razvoja, o „slučaju gondola“ i političnosti borbe struke udružene sa građanima i ustanovama odgovornim za brigu o nasleđu. Bavimo se i kampanjom Asocijacije NKSS za povećanje budžeta za kulturu, donosimo uporedno istraživanje izdvajanja za kulturu u Srbiji i zemljama regiona, dva pogleda na vizuelnu umetnost i esnafsko organizovanje, bavimo se neuređenim statusom plesnih umetnika i gotovo nehumanim uslovima rada u savremenom plesu. Pišemo o promenama koje su se desile u oblasti filma prethodnih nekoliko godina, o kustoskom kolektivu „WHW“ iz Zagreba, o zrenjaninskoj nezavisnoj sceni, o nagradi Pohvala, festivalu „Na sopstveni pogon“, o pokušaju iniciranja foruma za kulturu u pojedinim gradovima Srbije, podsećamo na važne događaje u kulturi u 2019. i goste emisije Sceniranje – skeniranje scene na Radio Aparatu.

Za osmi MANEK pišu sociolog i teoretičar kulture Ratko Božović, profesor muzeologije i heritologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Milan Popadić, istoričarka umetnosti Irina Subotić, donosimo intervjue sa Milenom Dragićević Šešić, profesorkom kulturne politike i menadžmenta, Bobanom Jevtićem, doskorašnjim direktorom Filmskog centra Srbije i predstavnicima Udruženja likovnih umetnika Srbije Zoranom Čalijom i Saveza udruženja
likovnih umetnika Vojvodine Goranom Despotovskim. Autori tekstova u ovom broju Maneka su i istoričarka umetnosti i kustoskinja Milica Pekić, generalna sekretarka Evropa Nostre Višnja Kisić, sociolog kulture Predrag Cvetičanin, novinarka i umetnica Dragana Nikoletić, direktorka i osnivač pozorišta Mimart Nela Antonović, menadžerka Stanice Servisa za savremeni ples Marijana Cvetković, kustosi Stevan Vuković i Tijana Savatić, Dušan Savić, Jelena Mihajlov, Aleksandra Sekulić, Virdžinija Đeković, Jelena Mijić, Aleksandar Stojanović…

Novi MANEK predstavljen je čitaocima u Kragujevcu i Nišu, u okviru aktivnosti NKSS 17. i 18. decembra 2019.
Časopis su finansijski podržali Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Fondacija za otvoreno društvo i Fondacija Hajnrih Bel.