Održana konferencija povodom analize rezultata godišnjih konkursa Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije za 2020. godinu, analize izveštaja o sprovedenim projektima sa konkursa Sekretarijata za kulturu Grada Beograda 2017. godine i osnivanja Fonda Solidarnosti kulturnih radnika

Budžet Ministarstva kulture za 2020. g. posle rebalansa ispod 0.5%; gradski Sekretarijat za kilturu bez validnog obrazloženja otkazao konkurs za kulturu; Organizacije samoinicijativno pokreću Fond solidarnosti kulturnih radnika za pomoć najugroženijim umetnicima i kulturnim radnicima koji nisu deo predviđenih mera podrške države i lokalnih samouprava.

Analiza Konkursa Ministarstva Kulture 

U okviru analize razultata konkursa Ministarstva koju Asocijacija sprovodi četvrtu godinu za redom analizirani su odnosi budžetskih linija, ukupnog izdvajanja za oblast kulture po konkursnim oblastima.

Prema nalazima koje je na osnovu prikupljenih podataka uradio Centar za empirijske studije kulture Jugoistočne Evrope (CESK) ovogodišnji konkurs Ministarstva kulture i informisanja za savremeno stvaralaštvo je u svim oblastima proceduralno zadovoljio sve pravno regulisane kriterijume dajući obrazloženja komisija za svaki pojedinačni odbijeni i podržani projekat, objavljivanjem imena članova komisija, dok sami rezultati u velikoj meri pokazuju poznavanje scene i prepoznavanje kvaliteta projekata organizacija i ustanova koje već dugo deluju u polju kulture i savremenog stvaralaštva.

Ipak istaknuto je da je ovaj konkurs veoma opterećen minornim budžetom Ministarstva, koji je posle rebalansa sveden na samo 0,49% ukupnog budžeta Republike Srbije, a od koga jednako minoran procenat odlazi na finansiranje konkursa – 3,46%. Takođe primećeno je da je propuštena prilika da se desi pozitivna diskriminacija i podrže manji akteri na sceni, koji su u ovom periodu najugroženiji, već da je povećan iznos sredstava kojima se finansiraju projekti institucija. U pitanju je trend koji je odavno prisutan i koji dodatno opterećuje ovaj konkurs, ali je ovom prilikom dalje intenziviran.

Takođe, pored tehničke korektnosti, ustanovljeno je da su obrazloženja odbijenih projekata generička i da ne pomažu odbijenim organizacijama da unaprede svoje aplikacije kako bi možda u sledećem pozivu bile uspešnije. Takođe, i dalje nije uspostavljeno bodovanje i rangiranje aplikacija.

Detaljniji sadržaj analize, kao i istraživanje o položaju kulturnih radnika dostupni su u prezentaciji u prilogu ovog saopštenja.

Analiza izveštaja o realizovanim projektima podržanim na konkursu Sekretarijata za kulturu grada Beograda 2017.

Za razliku od Ministarstva kulture, Sekretarijat za kulturu grada Beograda je u potpunosti otkazao ovogodišnji konkurs za (su)finansiranje projekata u kulturi, bez ikakvog javnosti saopštenog razloga i time dodatno otežao situaciju u svim sektorima kulture glavnog grada. Konkurs je inače već godinama obeležen nepravilnostima i protivzakonitim sprovođenjem konkursa o čemu je Asocijacija, nakon analiza javno dostupnih podataka izveštavala javnost, a podsećamo da je u toku je i tužba Upravnom sudu koju je sa Asocijacijom NKSS podnela grupe organizacija povodom protivzakonito sprovedenog konkursa 2019.

Opisani negativni trend nas je primorao da analizu konkursa proširimo i na analizu sprovedenih projekata podržanih od strane sekretarijata, odnosno izveštaja koje su organizacije bile u obavezi da predaju po okončanju projektnih ciklusa. Ostvarenje ovog prava na uvid u izveštaje, koje je odobreno rešenjem Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka nije bilo u praksi moguće izvesti sve do prošle godine.

Sekretarijat je na svaki način opstruirao taj proces, pa je sama borba da se do izveštaja dođe trajala duže od godinu dana i podrazumevala osim odluke Poverenika i pokretanje upravnog postupka, kao i situacija u kojoj prostorije Sekretarijata bivaju de facto evakuisane u trenutku pojavljivanja predstavnika Asocijacije, a sve da bi se izbegao bilo kakav dijalog ili odgovor na pitanja u vezi sa izveštajima i procedurama.

Iako je odluka Poverenika podrazumevala da će nam biti dostavljene kopije traženih izveštaja za 2017. godinu, najdalje koliko je Sekretarijat bio spreman da izađe u susret bilo je omogućavanje uvida u dokumentaciju na licu mesta. U okviru uvida koji je konačno omogućen u maju 2019. dokumentacija koja nam je od strane Sekretarijata predstavljena kao kompletna i potpuna u smislu da predstavlja kolekciju svih izveštaja koje je Sekretarijat primio povodom konkursa održanog 2017, je fotodokumentovana. Tako prikupljena građa je u proteklom periodu detaljno analizirana, a u okviru analize popisani su, i po više parametara ocenjeni svi izveštaji. Na ovaj način, poredeći listu izveštaja sa listom odobrenih projekata dobijeni su podaci za koje projekte postoji sumnja da izveštaji nisu uopšte predati.

Analizom su dobijeni sledeći podaci:

-da od 352 podržana projekta, za čak 51 projekat nismo pronašli izveštaj što čini udeo od 14.4% 

-da je ukupna vrednost projekata za koje nisu pronađeni izveštaji 12,336,000.00, odnosno 13.6% od celokupnog iznosa konkursa od 90,580,000.00 dinara

-da se među projektima koji su podržani, a za koje nisu nađeni izveštaji, nalaze i neki od najvećih dobitnika konkursa za tu 2017. godinu, kao i da su neke od tih organizacija podržane na istom konkursu i sledeće 2018. godine

-da je među predatim izveštajima uočen veliki broj propusta i nepravilnosti. Mnogi izveštaji su nepotpuni bez narativnih ili finansijskih segmenata

-da je zbir sredstava odobrenih za projekte čiji su finansijski izveštaji nepotpuni ili čiji finansijski delovi izveštaja uopšte nisu pronađeni ukupno iznosi 10,790,000.00 dinara, što zajedno sa ukupnim sredstavima odobrenim za projekte čiji izveštaji nisu pronađeni čini cifru od 23.126.000,00 dinara, odnosno 25.5% od ukupne vrednosti konkursa

Analiza je ukazala i na mnoge egzotične prestupe, kao što su odlaganje programa za sledeću godinu bez aneksiranja ugovora, prijavljivanje istih neizvedenih projekata iz godine u godinu preko različitih organizacija, finansijsko pravdanje sredstava fakturama i računima koji očigledno nemaju nikakve veze sa projektom i slično.

Gruba kršenja procedura prilikom izveštavanja od kojih su neka primećena i kod značajnih i uglednih institucija, a u vezi sa projektima za koje je poznato da su izvedeni je podstakla istraživače da informacije o nepostojećim i nepotpunim izveštajima potraže i kod samih organizacija nosilaca projekata. Ovim putem došli smo do saznanja da neki od pomenutih izveštaja postoje i uveravanja da su predati Sekretarijatu. Ovakav rasplet situacije smatramo još nepovoljnijim jer se odgovornost za neadekvatno sprovođenje konkursnih procedura sa organizacija sada vraća na Sekretarijat kao glavnog krivca jer pokazuje manjak sposobnosti da adekvatno čuva i arhivira prikupljene izveštaje.

U ovoj situaciji dakle Sekretarijat je ili nemaran i aljkav ili prikriva neodgovorne korisnike koje bi bio obavezan da sankcioniše prema predviđenoj proceduri ili oba.

Takođe ne sumnjamo da veliki deo izveštaja koji su markirani kao nepostojeći zapravo nisu predati, ali napominjemo da je odgovornost Sekretarijata da u slučajevima tog tipa pokrene postupke povraćaja odobrenih sredstava.

Fond solidarnosti kulturnih radnika Srbije

Fond Solidarnosti razvijan je od početka krize izazvane pandemijom u Srbiji i nastaje iz zabrinutosti da su mere podrške umetnicima koje su država i lokalne samouprave sprovele nedovoljno široke, namenjen je da pruži solidarnu pomoć umetnicima pogođenim krizom, koji nisu podržani postojećim merama podrške samostalnim umetnicima i preduzetnicima. Ovaj Fond je osnovan, a zvanično će biti predstavljen u Medija Centru 13.7.2020.  Fond su pokrenuli Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), AICA Srbija, Stanica Servis za savremeni ples, BAZAART i Asocijacija NKSS uz podršku FOD, SDC i FA.

[masterslider id=”17″]