Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, kao platforma koja okuplja 90 neprofitnih organizacija i pojedinaca iz civilnog sektora kulture i umetnosti širom Srbije uputila je molbu Ministarstvu finansija, Upravi za trezor, odnosno direktoru ove institucije Marku Gveru, da se preispita odluka o primeni Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o planu podračuna konsolidovanog računa trezora (Sl. glasnik RS broj 143/2022) u sektoru kulture i umetnosti, kao i Ministarstvu kulture, ministarski Maji Gojković da ovu molbu podrži.
Ovim pravilnikom predviđeno je otvaranje podračuna za svaki projekat i to po osnovu svakog pojedinačnog ugovora, što u praksi znači da jedan isti projekat finansiran iz dve različite instance javnog budžeta (npr. Ministarstva kulture i lokalne samouprave) mora imati dva odvojena podračuna u Trezoru. Dalje, za svaki podračun se mora otvoriti i novo elektronsko bankarstvo. Nijedna od ovih procedura nije ni na koji način pojednostavljena i kompletna dokumentacija se podnosi za svako otvaranje novog podračuna. Sa završetkom projekata, gase se i svi podračuni, da bi se naredne godine iznova otvarali.
Neprofitna udruženja okupljaju umetnike/ce i kulturne radnike/ce iz najrazličitijih oblasti umetničkih praksi i predstavljaju važne aktere u kreiranju kulturne scene, i lokalno, i na međunarodnom planu. Nažalost, u najvećem broju slučajeva ovakva udruženja su mala, potkapacitirana i u nemogućosti da angažuju dovoljan broj saradnika u administraciji. Zbog toga kompletan proces podnošenja projektnih prijava, koji uključuje i celokupno vođenje administrativnih poslova nakon što je projekat odobren, obavljaju upravo umetnici/ce i kulturni radnici/ce, što ih konstantno stavlja u tešku prekarnu poziciju i dovodi do granica mogućnosti rada koji podrazumeva sve ove operacije. Sa uvođenjem novog pravilnika i otvaranjem namenskih podračuna za svaki pojedinačni projekat, administrativni troškovi i vremenski resursi pojedinaca prevazići će realne kapacitete, istovremeno ne ostavljajući prostor za bavljenje njihovim suštinskim poslom i društvenom ulogom – proizvodnjom umetničkog i kulturnog sadržaja. Dodatno, osipanje kulturne scene, do koga će neminovno doći, naročito će biti vidljivo u unutrašnjosti Srbije gde se male organizacije bore za opstanak, čime će se centralizacija kulture samo dodatno ojačati.
Kao što je poznato i Ministarstvu finansija i Ministarstvu kulture, na kraju projektnog ciklusa, na osnovu ugovora koji udruženja potpisuju sa Ministarstvom kulture i lokalnim samoupravama, udruženja podnose narativne i finansijske izveštaje sa dokazima o uplatama i izvodima, koji svedoče o namenskom trošenju javnih sredstava. Ugovorom je takođe definisano da sredstva koja nisu utrošena, moraju biti vraćena u javni budžet. Iz novog Pravilnika nije najjasnije na koji način će kontrola trošenja javnih sredstava biti uvećana novim otvaranjem računa i podračuna za svaki pojedinačni projekat, ali je jasno da će učiniti poslovanje udruženjima praktično nemogućim. Sa druge strane, nakon objavljivanja rezultata konkursa, nastupiće preveliki pritisak na same zaposlene Uprave za trezor (koji sami to izjavljuju svojim korisnicama i imaju velike brige oko nove procedure zbog sopstvene potkapaciranosti) da otvore sve potrebne račune u tako kratkom roku što dalje prolongira uplatu sredstava, komplikuje čitav proces sprovođenja projekata i ugrožava instituciju konkursa za podsticaj stvaralaštva u Srbiji. Ovakvim procedurama Ministarstvo finansija radi protiv javnog interesa, ali i protivno pravu građana da u svojoj zemlji rade u svojoj profesiji bez ometanja i u skladu sa zakonima.
Iz navedenih razloga, neophodno je da se preispita primena navedenog Pravilnika na udruženja građana u polju kulture i svih drugih neprofitnih udruženja, budući da već postoje mehanizmi praćenja načina trošenja sredstava dobijenih iz budžeta lokalnih samouprava ili ministarstava.
Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije
