Održana promocija 11. Maneka

Promocija 11. broja magazina nezavisne kulture MANEK održana je u petak 14. jula na platou ispred galerije ULUS. Ključna tema ovog broja „Decentriranost pogleda: Kako do dostojanstvenog rada“ bila je ujedno i okvir za javni forum na kojem su, pored autora i autorki ovog broja Maneka, učestvovali i razni drugi akteri i akterke u kulturi.

Vida Knežević, urednica ovog broja MANEK-a i članica Upravnog odbora Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (Asocijacija NKSS), otvorila je forum podsećajući da je ovo treći po redu javni forum koji je Asocijacija NKSS organizovala zajedno sa drugim akterima u kulturi u okviru pomenute kampanje. Prva dva su organizovana ispred Ministarstva kulture gde su adresirani zahtevi formulisani u okviru kampanje „Za dostojanstveni rad – protiv devastacije kulture“, a tiču se boljih uslova rada u sektoru kulture. Dva uslova su ključna: da se unaprede procedure konkursa Ministarstva kulture, ali i drugih lokalnih nadležnih institucija, kao i zahtev koji se tiče hitnog otpisa duga samostalnim umetnicima koji nisu napravljeni njihovom greškom. 

Milica Pekić, koja je za 11. broj Maneka pisala o razlozima za pokretanje kampanje, osvrnula se na tok kampanje istaknuvši da je Asocijacija NKSS tokom cele 2022. godine slala Ministarstvu dopise i tražila izmenu kalendara konkursa i konkursnih procedura kako ne bismo došli u situaciju da se rezultati konkursa objavljuju krajem maja, što znači blokiranje čitave kulturne scene koja je učestvovala na ovom konkursu, i to tokom cele prve polovine godine, ali se ove godine to opet desilo.

Dragoslava Barzut je govorila u ime Koalicije „OKO – Otvoreno o konkursima“ koju čine nestranačka i nevladina udruženja i koja je ustanovila da je problem netransparentne dodele sredstava hroničan problem koji se pojavljuje kod različitih ministarstava. Podsetila je da su konkursi za medije i informisanje danas mnogo bolji i transparentniji nego što su ranije bili, što ukazuje na to da ima prostora da se nešto promeni. “Podsetiću da Republika Srbija sramotno ubedljivo najmanje izdvaja za udruženja građana, pa onda i za umetnička udruženja, a onda nemojte da nas čudi da su obrazovanje i prosveta skandalozno loši, zato što su kultura i umetnost i na početku i na sredini i na kraju i prosvete i obrazovanja,“ istakla je Dragoslava Barzut.

Željko Grulović iz Multimedijalnog centra Ledart iz Novog Sada je govorio o lokalnim problemima iz perspektive Novog Sada koji je usled titule Evropske prestonice kulture proteklih godina imalo svoje i pozitivne i negativne strane. Akteri nezavisne scene u Novom Sadu uspeli su da učestvuju u izradi akcionih planova za period od dve godine i da artikulišu određene potrebe scene koje su i usvojene. Međutim, sada kada je projekat Evropske prestonice kulture završen ostaju brojna nerešena pitanja, jer su tokom njegovog trajanja podignuti kapaciteti scene, ali ostaje da se vidi šta će biti sa tim kapacitetima u budućnosti.

Bojan Đorđev, pozorišni reditelj koji sarađuje sa institucijama i deluje i na nezavisnoj sceni, naveo je da i institucije imaju svoje vrste problema, kao i nezavisna scena, ali drugačije prirode, drugačiji je opseg budžeta, vrste zaposlenja itd. On je naveo da se u oba sektora vidi dugogodišnji proces dovršavanja projekta komercijalizacije i spektakularizacije kulture, što ga ispunjava pesimizmom, budući da već decenijama svedočimo transformaciji svega što je javno i zajedničko u nešto što je privatno i što donosi profit. 

Ivana Jovanović Arsić, članica Upravnog odbora Asocijacije NKSS i suosnivačica udruženja Kulturis, govorila je o dobrim praksama na nezavisnoj sceni, kao što je saradnja ovog udruženja sa javnim bibliotekama, i to pre svega način na koji one rade sa svojim korisnicima, kako šire svoju publiku i kako se polako transformišu u model savremene biblioteke koja fokus sa fonda stavlja na samog korisnika, na njegovo učešće u samim procesima rada biblioteka, novim uslugama i slično. Ona  je istakla nekoliko primera dobrih praksi u Srbiji, od kojih je jedan seoski kulturni centar Markovac koji je od pre dva meseca takođe novi član Asocijacije NKSS. To je inicijativa koja potpuno funkcioniše odozdo nagore, nastala u selu Markovac i koja dobrim delom fokusira svoj rad na čitaonicu „Ekatarina Pavlović“. 

Zaključak foruma je da su neophodne strukturne promene konkursnih procedura, a ne kozmetičke korekcije, budući da je u pitanju javni budžet, a kultura treba da bude javno dobro, te da očekujemo da će Ministarstvo kulture do septembra formulisati konkretne procedure i načine da ispune zahtevi koji su im tokom kampanje „Za dostojanstveni rad – protiv devastacije kulture“ dostavljeni.