MANEK 15

Izašao je novi broj časopisa MANEK!

Petnaesti broj MANEK-a objavljen je u crno-beloj štampi. Tu činjenicu iskoristili smo kao znak koji verno preslikava aktuelnu raspolućenost društva. Nakon bezmalo dve godine društvenih previranja, podela je postala radikalna i nepremostiva. Na jednoj strani su  pohlepa, korupcija, kriminal, nasilje… koji se emituju i podržavaju  iz samog centra države, a na drugoj  građani predvođeni studentima, koji različitim oblicima neposlušnosti i otpora nastoje da im se suprotstave, (Crno-beli svet, Silvia Dražić). Zato je i sadržaj časopisa podeljen u dva bloka.

U prvom bloku data  je anamneza „bolesti“  koja razjeda društveno tkivo i on započinje  tekstom o izložbi EXPO 2027 (Kako se igra EXPO, ŠUM), aktuelnim pljačkaškim pohodom režima na koji je trenutno usmerena većina njegovih demagoških i korupcijskih mehanizama. Nastavlja se,  kao pandan, ili još pre kao posledica ovog pobednički zamišljenog i najavljenog spektakla, analizom javnih konkursa u kulturi na svim nivoima vlasti (Upravljanje sistemom koji ne postoji, Virdžinija Đeković), ukazujući na njihov aktivni doprinos osiromašenju i isušivanju polja kulture od svake savremene stvaralačke invencije. Ova svojevrsna „crna hronika“ dalje prati slučajeve „osvetničkog“ odizimanja radnog i izložbenog prostora aktivnim galerijama (Nestanak galerija Auns i ALUZ sa mape izložbenih prostora, Tatjana Marticki Cvejić). Vrhunac izveštaja o nepočinstvima dostiže se  blokom tekstova o razgradnji gradova, pre svega Beograda i Novog Sada, o njihovom nemilosrdnom razaranju i izobličavanju u izvedbi građevinske ili investitorske mafije. O Beogradu  govori  Olga Andrič, urbanistkinja kolektiva Ministarstvo prostora (Pravo na grad, Teodora Jonuzović), a o pustošenju Novog Sada izveštavaju Ana Ferik Ivanović, presednica DANS-a   (Mafija profitira, građani niti žive niti dišu, Branka Opranovič) i Lazar Kuzmanović, arhitekta i urbanista (Novi Sad žrtva kulturocida, Branka Opranović ). U tom kontekstu, predstavljene su i građanske inicijative  protiv izgradnje Novog Sada na vodi kao i sramno  izveden konkurs za podizanje spomenika nastradalim u padu nastrešnice 1. novembra 2024, (Zbijeni redovi građana u odbrani grada, Branka Opranović)

Drugi blok čine tekstovi koji se fokusiraju na suprotnu stranu spektra i govore o građanskoj neposlušnosti i pobuni. Najpre  je reč o odbrani Generalštaba o kojoj svedoči Estela Radonjić Živkov, nekadašnja zamenica direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture (Generalštab –simbol otpora, Teodora Jonuzović), a potom o jedinstvenoj mobilizaciji i  činu otpora u kulturi, koji su dostignuti u izvedbi neposlušnog gerilskog NeBitefu (NEBITEF: borba za javno dobro, Borisav Matič). Ovome se pridružuju tekstovi o nezavisnom radiju,  mediju koji može da nadigra aktuelni  gotovo  neprobojni medijski zastor (Radijski odjek nezavisne scene, Lidija Krnjajić; Neposlušni DOMUS radio, Igor Mihaljević).

Blok zaokružuje tekst  o Zajednici umetnosti i kulture (ZUK), anonimnom neformalnom kolektivnom telu koje nastoji da odbrani umetnike i kulturne radnike od potpune degradacije, ali i da osmisli smernice  (minimum uslova) za „dan posle“ prema kojima bi se polje kulture iznova uredilo  (Zajednica umetnosti i kulture, Silvia Dražić). Tekst prati Hronika represije u kulturi (ZUK) koja je zabeležila i nažalost i dalje beleži slučajeve političke odmazde kojima su radnici u kulturi kažnjavaju za i najmanju „neposlušnost“ i  svaku pokušaj kritičkog mišljenja.

Broj završavamo gotovo luksuzno, mirnodopski, razmatrajući modele brige i izlečenja u delovanju udruženja Četiri vode,  te delikatnije strategije neposlušnosti poput „odmora kao otpora” (Četiri vode: sestrinstvo, jedinstvo i radikalna nega, Lidija Krnjajić). Iako deluje bezazleno, ova strategija ima značajnu ulogu u otporu hiperprodukcijskom nametu globalnog kapitalizma i verujemo da će nakon velikog umora, i za nju doći vreme.

Neposredno pre ulaska broja u štampu raspisani su izbori u Srbiji za 25.10.2026, pa je i ta, nadamo se prekretnička činjenica, faktografski zabeležena na poslednjoj stranici broja.

Uredništvo 15. broja MANEK-a čine Branislava Opranović i Silvia Dražić sa redakcijskim  timom čije su članice  Darija Dragojlović, Lidija Krnjajić, Tatjana Marticki Cvejin i Teodora Jonuzović (SKUP – Savez kolektivne umetničke prakse); kreativno oblikovanje i ilustracije Nina Janković; vizuelno oblikovanje, dizajn korice, prelom i obrada fotografija Darija Dragojlović; urednica fotografija Darija Dragojlović; koordinator projekta Luka Knežević – Strika.

Promocije štampanog izdanja novog broja biće održane tokom decembra meseca.

Do tada: preuzmi PDF