POZIV ZA UČEŠĆE NA RADIONICI INTERKULTURALNA KOMUNIKACIJA

Smederevo
19–21. oktobar 2012. godine

Organizacija: Asocijacija nezavisna kulturna scena Srbije
Radionicu vode: Aleksandar Brkić i Sunčica Milosavljević

 

Uslovi/ ograničenja:

– Maksimalan broj učesnika je 20,
– Da učesnik/ca aktivno učestvuje u radu trening-seminara,
– Jedan predstavnik po organizaciji, a ukoliko se ne popune sva mesta u roku za prijavljivanje moguće je učestvovanje i više predstavnika po organizaciji,
– Trening seminar će se održati u Smederevu, smeštaj će biti obezbeđen u Smederevu, kao i hrana. Piće plaćaju sami učesnici

Kriterijum:

Da je učesnik/ca član organizacije koja je u mreži Asocijacije nezavisna kulturna scena Srbije.

Prijava:
Rok za prijavljivanje: petak, 12.10.2012. Priavu možete skinuti sa ovog linka.
Prijave slati a e-mail: koordinator@nezavisnakultura.net
Kontakt osoba: Boba Mirjana Stojadinović, 011/328 36 72, 063/346462

Selekcija:
Prvih 20 učesnika koji se prijave učestvovaće u radionici. Ukoliko se ne popune sva mesta u roku za prijavljivanje moguće je učestvovanje i više predstavnika po organizaciji
Seminar
INTERKULTURNA KOMUNIKACIJA

Trener:
Aleksandar Brkić, BA, MSc, MFA
UNESCO katedra za Menadžment u kulturi i kulturnu politiku
Univerzitet umetnosti u Beogradu
www.connectcp.org/AleksandarBrkic

 

Analizirajući dokumenta kojima se definišu smernice i strategije kulturnih politika kao dela javnih politika na nacionalnim nivoima država u Evropi, nivoima institucija Evropske unije i Saveta Evrope (supranacionalnih nivoa u okviru kojih većina nacionalnih država u Evropi funkcioniše), ali i inicijative i dokumenata fondacija i asocijacija koje funkcionišu na evropskom nivou, lako možemo doći do zaključka da postoji značajna razdvojenost eksplicitnih kulturnih politika i zajednica čije bi interese one trebalo da zastupaju. Ova razdvojenost odražava se kroz dominantan model analiziranja, ali i koncipiranja kulturnih politika koji je baziran na pristupu “odozgo ka dole” (top down approach), koji konstruiše okvire javnih politika bez pravih i utemeljenih dokaza. Sa druge strane, postoje organizacije, pre svega iz civilnog sektora, koje na drugačiji način pristupaju zajednicama, njihovim potrebama i interesima, komuniciraju sa njima neposredno, radeći na različitim projektima zajedno sa članovima ovih grupa, bazirajući svoje misije, smisao postojanja i vizije na potrebama i idejama utemeljenim u sredinama sa kojima rade, pokušavajući paralelno sa tim da rezultate takvog rada ugrade u kulturnu politiku kao deo javnih politika (evidence based policy).

 

Interkulturni dijalog, kao pitanje odnosa “naše” i “drugih” kultura, pojavljuje se kao jedno od suštinskih pitanja globalizovanog društva današnjice, a samim tim i kao jedan od prioritetnih pitanja na koje bi svaka kulturna politika, na eksplicitan ili implicitan način trebalo da da odgovor. Pristup kreiranju regulativa vezanih za kulturnu politiku u okviru zatvorenih ekspertskih krugova utiče na neodrživost i neefikasnost modela interkulturnog dijaloga uzdignutog na nivo proklamovane ideologije Evropske unije.

 

Jedan od mogućih odgovora, ili bar deo odgovora na probleme koji proizlaze iz sukoba različitih identiteta na prostoru Evrope je postavljanje okvira za njihovo rešavanje u centar lokalnih zajednica, kako urbanih, tako i ruralnih, razvijajući programe koji pozitivno utiču na nivo interkulturnog dijaloga između različitih kultura , pre svega kroz inicijative civilnog sektora, pokrenute iz same zajednice.

 

Ideja seminara je da kroz praktične primere iz umetničke i kulturne prakse iz zemlje, regiona i sveta, rasvetli praktične implikacije onoga što se naziva interkulturalizam na kulturnu i umetničku scenu u Srbiji i regionu Jugoistočne Evrope, kao i da pokrene pitanja odnosa umetnika i različitih kulturnih operatera prema ovom okviru koji se sve češće podrazumeva kada je međunarodna saradnja u pitanju.

ŠTA JE INTERKULUTRALNO UČENJE?

Trener:
Sunčica Milosavljević, MSc
BAZAART, Beograd
www.bazaart.org.rs
Interkulturalno učenje počiva na ličnom iskustvu. To je senzibilisanje za pojave koje u drugom kulturnom obrascu predstavljaju nešto obično i svakodnevno, a što nas u svetlu sopstvenog etnocentrizma – posmatranja sveta uslovljenog sopstvenom kulturom – dovodi u najmanju ruku do čuđenja, neodobravanja, negodovanja, a neretko i intenzivnijih osećenja neslaganja.

 

Nasuprot uvreženom mišljenju, profesor dr Burkhard Miler smatra da interkulturalno učenje nije “oslobađanje od predrasuda”, već svest o sopstvenim predrasudama, sposobnost da se njima poigravamo i da ih tretiramo sa humorom. Drugim rečima, interkulturalno učenje predstavlja upoznavanje sopstvenih granica i njihovo izražavanje, “odvajanje” od samog sebe, što ne znači i odricanje od sebe.
Iz teksta Darinke Kovačević: Šta jeste a šta nije interkulturalno učenje
Petak, 19. oktobar 2012.
12:30-14:00h Kultura, umetnost i interkulturalizam – radionicu drži Aleksandar Brkić (UU)
14:00-15:30h Pauza za ručak
15:30-17:00h Umetnost kao kanal komunikacije
17:00-17:30h Pauza za kafu
17:30-19:00h Debata:
Uloga umetnika u procesu komunikacije između različitih kultura

 

Subota, 20. oktobar 2012.
10:00-11:30h Koncept medijacije i kultura
11:30-12:00h Pauza za kafu
12:00-13:30h Interkulturni umetnički projekti
14:00-16:00h Pauza za ručak
16:00-18:00h Dijalog:
Iskustva članova NKSS sa odnosom interkulturalnosti i umetnosti

 

Nedelja, 21. oktobar 2012
10.30 – 12.30 Interkulturalno učenje – radionicu drži Sunčica Milosavljević (Bazaart)
12.30 – 13.00 Evaluacija seminara
13.00 – 14.00 Ručak