Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, kao platforma koja okuplja 90 neprofitnih organizacija i pojedinaca iz civilnog sektora kulture i umetnosti širom Srbije uputila je molbu Ministarstvu finansija, Upravi za trezor, odnosno direktoru ove institucije Marku Gveru, da se preispita odluka o primeni Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o planu podračuna konsolidovanog računa trezora (Sl. glasnik RS broj 143/2022) u sektoru kulture i umetnosti.

Saopštenje povodom ove molbe/dopisa možete pročitati ovde.

Kako je komunikacija sa Ministarstvom finansija i Upravom za trezor nastavljena, pristigli odgovor Ministarstva finansija i Uprave za trezor na dopis Asocijacije NKSS možete pročitati ovde.

Dopis Ministarstvu kulture Republike Srbije

Ministarstvo finansija Republike Srbije
Uprava za trezor

U Beogradu, 22.02.2023. godine
Pop Lukina 7-9, Beograd

Tomislav Stanković
Pomoćnik direktora

Poštovani gospodine Stankoviću,

Hvala na odgovoru koji dodatno pojašnjava tehničke aspekte u vezi sa otvaranjem dodatnih podračuna.

Naše pitanje i predlog se nisu ticali tog segmenta, već na obavezu da pravna lica i drugi subjekti u kulturi koji ne pripadaju javnom sektoru moraju da otvore poseban namenski podračun za svaki projekat/program za koji dobiju sredstva iz budžeta i da zatim po završetku projekta podračun gase, što u mnogome usložnjava administraciju.

Zakon o kulturi sadrži odredbe da je kulturna politika Republike Srbije usmerena (između ostalog) na stvaranje uslova za razvoj i podsticanje savremenog kulturno-umetničkog stvaralaštva, kao i razvoj programa i projekata ustanova kulture, kulturnih društava i drugih subjekata u kulturi koji svojim kvalitetom doprinose razvoju kulture i umetnosti.

Bilo bi značajno da započnemo dijalog o tome da li je Ministarstvo finansija u svom delovanju, koje se odnosi na aktere u kulturi, usmereno da pomogne u stvaranju ovih uslova. Zahtev da udruženja koja deluju u okviru kulture i umetnosti otvore podračun za svaki projekat je povećanje administracije, što ne pomaže organizacijama da realizuju svoje programe u oblasti kulture i umetnosti i u direktnom je sukobu sa gorenavedenim odredbama Zakona o kulturi. Najveći broj organizacija koje se finansiraju putem konkursa Ministarstva kulture i lokalnih samouprava dobija za realizaciju svojih programa i projekata podršku u iznosu od 250.000,00 do 500.000,00 dinara. Organizacije ponekad dobiju nekoliko ovakvih manjih projekata i za svaki od njih treba da otvore podračun, što zahteva povećanje posla na administriranju tih podračuna, a tako mala sredstva, kojima se često ne mogu finansirati ni glavni umetnički troškovi projekata, ne mogu da pokriju sve veći broj administrativnog osoblja.

Posebno je nejasno šta dobijaju organizacije, ali i šta dobija Ministarstvo finansija, odnosno Uprava za trezor? Zašto se menja dosadašnja praksa (da ne može biti više podračuna), iz koje potrebe i iz kojih razloga, kada znamo da je finansijsko izveštavanje koje je već ustanovljeno, dovoljan pokazatelj da li su sredstva potrošena namenski? Da li ovo povećanje administracije ikome ide u korist?

Posebno se postavlja pitanje kako će u tom smislu funkcionisati reprezentativna udruženja preko kojih neki akteri u kulturi realizuju svoje projekte. Da li će u tom slučaju morati da otvaraju podračune za svaki svoj pojedinačni projekat (a ponekad ih može biti i desetak)? Treba reći da ova udruženja često imaju skromne administrativne kapacitete, a ova situacija će ih svakako dodatno iscrpeti.

U nadi da ćete razumeti ove razloge, Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije koja okuplja devedeset organizacija iz različitih delova Srbije, od kojih su većina male i srednje organizacije, čiji administrativni kapaciteti takođe nisu veliki, predlaže da se preispita pravilnik o kome ste nas obavestili, odnosno da se poništi ili prilagodi zahtev da je za svaki projekat potrebno otvoriti poseban podračun.

Za Asocijaciju Nezavisna kulturna scena Srbije

Vida Knežević, predsednica UO Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije