“U ovome što sledi, čitateljke/čitaoci će najpre biti uvedeni u dva konteksta koji su suštinski važni za razumevanje rezultata našeg istraživanja: istorijski kontekst rodnih analiza u Srbiji i postjugoslovenskom regionu u oblasti kulture i umetnosti, kao i društveni kontekst u kome radnice i preduzetnice u kulturi deluju u polju kulturne produkcije u Srbiji danas.

U uvodnom delu je dat prikaz metodologije istraživanja čiji je istraživački dizajn bio multimetodski i mešovit, uz korišćenje kvantitativnih i kvalitativnih metoda. Ukazano je na karakteristike uzorka u anketnom istraživanju i uzorka sagovornica sa kojima smo razgovarali/e u polustrukturisanim intervjuima i fokusgrupnom intervjuu, a navedena su i pitanja koja smo postavljali/e u anketnom upitniku, vodiču za intervjue i na fokus grupi.

Kako je jedan od osnovnih zadataka našeg istraživanja bila identifikacija različitih mehanizama koji generišu rodne neravnopravnosti u kulturnom životu u Srbiji, na početku prikaza rezultata dat je pregled rangiranja generalnih i rodno specifičnih problema koji ometaju i ugrožavaju rad u kulturnom polju u Srbiji, onako kako ih naše sagovornice vide.

U centralnom delu studije analizirani su mehanizmi koji generišu rodne nejednakosti u tri sfere: u sferi obrazovanja, u privatnom životu ispitanica (posebno imajući u vidu načine kako balansiraju između privatnih i profesionalnih obaveza) i u njihovom profesionalnom životu, uz obraćanje posebne pažnje na različite forme rodne diskriminacije do kojih dolazi u ovoj sferi.

Završni deo analiza, zasnovan na rezultatima ekspertske fokus grupe, prethodi listi preporuka koje ukazuju na moguće puteve poboljšanja trenutnog stanja kao i na institucije i aktere koji su odgovorni za primenu predloženih rešenja i sprovođenje promena u delo.”